Растко, најмлађи син Стефана Немање и Ане , рођен је око 1173. године.  Добио је врло солидно образовање на двору свог оца.  Тежећи савршенијем  животу,  кришом напушта двор свога оца, у 18. години бежи на Свету Гору где у руском манастиру Светог Пантелејмона прима монашки постриг. У Светој Гори Сава је нашао оно за чим је већ дуго тежио. Кад је о првом празнику Благовести отишао на славу манастира Ватопеда, он је тамо и остао. Одушевљен испосничким животом, Сава је замолио игумана да му дозволи  да се и он удаљи у пустињу, али му игуман то није одобрио. Због тога се Сава одао најстрожијој аскези, живећи у самом манастиру. По таквом животу  у врло младим годинама он је био чудо и за Свету Гору.
Стефан Немања се одрекао престола на Благовести 1196. године у корист свог средњег сина Стефана. Сутрадан су се Немања и Ана замонашили. Он као монах Симеон отишао је у манастир Студеницу, а  Ана као монахиња Анастасија у манастир Свете Богородице у Топлици.  Годину дана после абдикације, када се уверио у стабилност своје државе, Стефан Немања напушта манастир Студеницу и одлази у Свету Гору где га је Сава позвао да дође. После кратког одмора обишао је све манастире Свете Горе. Настанио се у манастиру Ватопеду где је већ живео његов син, монах Сава. Код Симеона и Саве сазрела је мисао да за своје сународнике направе један манастир на Светој Гори. Њихов предлог није одобрио игуман Ватопеда, из разлога што би манастир остао без значајних финансијских средстава добијаних од Симеоновог наследника, Стефана Првовенчаног. Без обзира на то, Прот Свете Горе је одобрио њихову идеју и њихову молбу су потписали игумани свих манастира сем Ватопедског. Ватопедски монаси су једном приликом замолили страрца Симеона да пошаље Саву у Цариград где би обавио неке послове у корист  манастира. Пошто се Симеон с тим сагласио, Сава је пошао у Цариград. Цар Алексије III је примио Саву необично љубазно и одмах му учинио све што је молио за манастир Ватопед и обећао да ће му испунити ако још нешто жели. Тада је Сава изложио цару како у Светој Гори има један опустео манастир по имену Хиландар, па замоли да тај манастир да њему и његовом оцу, а они ће га обновити и дати Ватопеду. Цар му ту жељу одмах испуни и своју одлуку утврди царским писмом и печатом. Чим је Сава стигао у Ватопед и упознао оца са исходом своје цариградске мисије, позвао је је старац Симеон игумана и братију, саопштивши им садржај царевог писма о Хиландару, па је Хиландар и добијени новац приложио Ватопеду. Међутим, сада долази до изражаја идеја коју су Немања и Сава имали можда и раније, а то је оснивање манастира у Светој Гори који би био уточиште за српске монахе. Цар Алексије III је дозволио овакав пројекат. Ватопедски игуман је ову могућност одбио. Зато Симеон  и Сава пођу другим путем. Сава оде у Кареју и исприча проту шта жели, од тада прот преузима иницијативу саставивши молбу коју су потписали представници свих манастира осим Ватопеда и упути је цару.  Алексије III је издао повељу 1198. Године којом опозива своју ранију одлуку и Хиландар са осталим запустелим манастирима у Милејама даје у власништво Симеону и Сави да буду сколониште људима српског народа. На основу царске повеље и сагласности светогорских манастира предузели су Симеон и Сава све што је било потребно за градњу манастира. Симеон Немања  издао је основну повељу за нови манастир и у лето 1199. године он се са сином Савом и српским монасима уселио у српски манастир Хиландар. Велика идеја била је остварена,

Српска Православна Богословија Светог Саве - Београд, © 2013 - Сва права су задржана | Веб дизајн
МиркоМ