У среду 13. децембра на дан Светог Андреја Првозваног, ученици IV разреда Богословије свечано су прославили своју заветну славу и славу краљевске породице. Уочи празника је служено велико вечерње богослужење током кога је началствовао јеромонах Петар Крачун, служашчи при капели Богословије и професори Богословије ђакон Бранислав Кеџић, који је и разредни ученицима IV разреда и ђакон Радомир Врућинић, који су служили и на сам дан празника Свету Литургију.
Заветну славу увеличали су својим присуством протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, који је и пререзао славски колач, продекан Православног Богословског Факултета протојереј-ставрофор Радомир Сандо, протојереј-ставрофор Милан Алексић, старешина храма Покрова Пресвете Богородице из Лознице, протојереји Борислав Пурић из Лознице и Драган Вукотић из Вишеграда, родитељи ученика као и многобројне друге званице.
Ректор протојереј-ставрофор Драган Протић се обратио у име Богословије, а беседу поводом заветне славе изговорио је ученик IV разреда Данило Ђурић:
Ваша Светости, Ваше Преосвештенство, Високопречасни Господине Ректоре, уважени крстоносни оци, поштовани професори, преподобни оци, драги гости и ученици,
„Eво дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему“. Дан у ком и небеса прослављају име првог позваног међу апостолима и првог на трону цариградске Цркве, светог Андреја, брата апостола Петра. Данас, после више од шест деценија, и наша генерација, постала је настављач традиције да се прославља као ученичка слава први ученик Христов. Ова традиција је настала као спомен на краљевску породицу, привремено одсутну из мајчинске Србије, прогнане и задржане у иностранству под историјским ратним околностима и комунистичким антитеистичким режимом, али се традиција није прекинула ни данас, када је краљевска породица поново у отаџбини. Одговор за продужетак традиције стоји у симболу позива Андреја, позиву који је стигао до свих нас овде окупљених, да будемо војници и ученици Христови. А где бисмо тражили бољи пример војника и ученика, ако не баш међу апостолима и то баш у првозваном ученику, Андреју? У њему, заиста, стоји сав дух ревности, богољубља и пожртвованости. Он је ревносно напасао паству своју, организујући је, давајући јој Јеванђеље Богочовека Христа и мисао спасења у Васкрсењу. То је ревност коју је тешко достићи, али не и немогуће, јер имамо пример и Светог Саве, у чијој кући нас данас окупља трпеза љубави, који је примером апостола Христовог устројавао младу српску Цркву, а Свети Сава увек нам је и био путовођа по стрмој стази којом газимо још од богословских дана, а којом ћемо, уз помоћ Божју, газити до конца живота. Апостол Андреј, био је богољубив. Први је бацио мокре и блатњаве мреже, којима је ловио животне потрепштине са својим братом Петром и истог часа у своје духовне руке узео духовне мреже, у које више нису упливавале рибе, већ, по Христовој речи, људи жедни Истине. Само искреним богољубљем се и могла проширити реч о Логосу и утврдити Црква коју и данас имамо као прву у царевом граду Константинопољу. Истим богољубљем у мери раста Христовог, узрастао је и Свети Сава, основавши нашу свету помесну српску Цркву, као ризницу српства, чије кључеве наслеђују генерације ученика Богословије, када постају пастири Христове светосавске Цркве. Али, сваки пут пастира, није пут равнице, већ пут стрмоглавих успињања и падова, пут жртве и страдања. Али ни на том путу нисмо усамљени! Подржани смо сликама спаљивања моштију Светог Саве, распињања Светог апостола Андреја и страдања Оног који „греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим“, Господа Исуса Христа. Зато је важно настављати, свакодневно и сваке године торжествено и молитвено прослављати име самог Господа прослављеног у имену Светог Саве и апостола Андреја Првозваног. А како бисмо ово и прославили сами без Вас, драгих нам гостију и благослова Вашег Преосвештенства? Никако! Зато вам се у име четвртог разреда и разредног старешине, ђакона Бранислава, свима захваљујемо на доласку и сатрудништву. Захваљујемо се на искуственој помоћи професора, несебичној материјалној помоћи наших родитеља, присутних и одсутних из оправданих разлога, протојереју-ставрофору Господину Милану Алексићу из Црквене Општине Лозница, протонамеснику Љубинку Ђурићу из Бања Луке, протојереју-ставрофору Мирославу Миленковићу, оцу Драгану Вукотићу из Вишеграда као и госпођама које су вешто спремиле у нашој кухињи. Исто, како је слава до сада живела, на вредности задобија када јој се обећава продужетак, зато у име свог разреда, скромно обележивши спомен светог апостола, предајем завет-славу трећем разреду уз жеље да догодине и они молитвено узвеличају име Првозваног апостола. Тако нам Бог свагда био у помоћи, својом изобиљном милошћу на мир, здравље и спасење. Живели и пријатно!
Покладе уочи почетка Божићног поста
28. novembar 2017.