У уторак 13. децембра на дан Св. Андреја, ученици IV разреда Богословије свечано су прославили своју заветну славу. Уочи празника служена је свечана вечерња служба, а на сам дан празника Св. Литургија. Служили су о. Петар Крачун служашчи при капели Богословије и ђакон Немања Калем разредни старешина IV разреда.

Заветну славу увеличали су својим присуством Његово Преосвештенство епископ топлички Господин Арсеније, који је и пререзао славски колач, Ректор Богословије протојереј-ставрофор Драган Протић; протојереј-ставрофор Милан Алексић старешина храма Покрова Пресвете Богородице из Лознице, протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић старешина храма Покрова Пресвете Богородице из Београда, протојереј-ставрофор Тоде Јефтанић старешина храма Св. Николе на Новом Гробљу, др Владан Таталовић продекан за наставу на Православном богословском факултету у Београду, родитељи ученика као и многобројне друге званице.

У име ученика IV разреда пригодном беседом обратио се ученик Василије Драговић, а у име Богословије, Ректор протојереј-ставрофор Драган Протић.

Ваше Преосвештенство, Високопречасни Господине Ректоре, уважени крстоносни оци, поштовани професори, преподобни оци, драги гости и ученици, „Eво дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему“. Дан у ком и небеса прослављају име првог позваног међу апостолима и првог на трону цариградске Цркве, светог Андреја, брата апостола Петра. Данас, после више од шест деценија, и наша генерација, постала је настављач традиције да се прославља као ученичка слава први ученик Христов. Ова традиција је настала као спомен на краљевску породицу, привремено одсутну из мајчинске Србије, прогнане и задржане у иностранству под историјским ратним околностима и комунистичким антитеистичким режимом, али се традиција није прекинула ни данас, када је краљевска породица поново у отаџбини. Одговор за продужетак традиције стоји у симболу позива Андреја, позиву који је стигао до свих нас овде окупљених, да будемо војници и ученици Христови. А где би тражили бољи пример војника и ученика, ако не баш међу апостолима и то баш у првозваном ученику, Андреју? У њему заиста стоји сав дух ревности, богољубија и пожртвованости. Он је ревносно напасао паству своју, организујући је, давајући јој Јеванђеље Богочовека Христа и мисао спасења у Васкрсењу. То је ревност коју је тешко достићи, али не и немогуће, јер имамо пример и Светог Саве, у чијој кући нас данас окупља трпеза љубави, који је примером апостола Христовог устројавао младу српску Цркву, а Свети Сава увек нам је и био путовођа по стрмој стази којом газимо још од богословских дана, а којом ћемо, уз помоћ Божју газити до конца живота. Апостол Андреј, био је искрено и богољубив. Први је бацио мокре и блатњаве мреже, којима је ловио животне потребштине са својим братом Петром и истог часа у своје духовне руке узео духовне мреже, у које више нису упливавале рибе, већ, по Христовој речи, људи жедни Истине. Само искреним богољубијем се и могла проширити реч о Логосу и утврдити Црква коју и данас имамо као прву у царевом граду Константинопољу. Истим богољубијем у мери раста Христовог узрастао је и Свети Сава основавши нашу свету помесну српску Цркву, као ризницу српства, чије кључеве наслеђују генерације ученика Богословије, када постају пастири Христове светосавске Цркве. Али, сваки пут пастира, није пут равнице, већ пут стрмоглавих успињања и падова, пут жртве и страдања. Али ни на том путу нисмо усамљени! Подржани смо сликама спаљивања моштију Светог Саве, распињања Светог апостола Андреја и страдања Оног који „греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим“, Господа Исуса Христа. Зато је важно настављати, свакодневно и сваке године торжествено и молитвено прослављати име самог Господа прослављеног у имену Светог Саве и апостола Андреја Првозваног. А како бисмо ово и прославили сами без Вас, драгих нам гостију и благослова Вашег Преосвештенства? Никако! Зато вам се у име четвртог разреда и разредног старешине, ђакона Немање, свима захваљујем на доласку и сатрудништву. Захваљујемо се на искуственој помоћи професора, несебичној материјалној помоћи наших родитеља, присутних и одсутних из оправданих разлога, протојереју-ставрофору Господину Милану Алексићу из ЦО Лозница и госпођама које су већи део вешто спремиле у нашој кухињи. Исто, како је слава до сада живела, на вредности задобија када јој се обећава продужетак, зато у име свог разреда, скромно обележивши спомен светог апостола, предајем завет-славу трећем разреду уз жеље да до године и они молитвено узвеличају име Првозваног апостола. Тако нам Бог свагда био у помоћи, својом изобиљном милошћу на мир, здравље и спасење. Живели и пријатно!
Произнео,
Василије Драговић,
ученик IV разреда
Прослављена заветна слава Св. Андреј Првозвани
26. децембар 2016.