Говорити о Богословији, није обавеза, већ потреба сваког ко је само и прешао праг ове установе и чуо велелепно појање богослова или се уверио у знање и ученост ових младих људи. Како, дакле, када и они узму говорити о њој пуни одушевљења, да не говоре они који у њој живе, или живи она у њима?

Тако је, у Крипти Храма Светог Саве, чије име и носи београдска Богословија, 9. октобра, на дан првог Православног Богослова, љубљеног Христовог ученика и јеванђелисте Јована, одржана промоција књиге „Богословија Светог Саве у Београду, овде и сада и њено кретање стазама Светог Саве у садашњости, прошлости и будућности (1836-2016)“. Ово дело 18 ученика Богословије и најзаслужнијег за њено објављивање, монаха Игнатија, обогатила је прославу поводом јубилеја, 180 година континуираног рада.

Свечаност је отворио хор Богословије молитвом „Оче наш“ под диригентском палицом маестра и професора Богословије, Господина Бранка Тадића, а затим се скупу обратио Епископ топлички и викар Његове Светости, Господин Арсеније, пожелевши свима добродошлицу као домаћин, старешина Храма Светог Саве и некадашњи ученик наше Богословије. Такође, добродошлицу и жељу да се са оваквим радом настави, изразио је и Ректор Богословије, протојереј-ставрофор др Драган Протић.

Уваженом скупу, Њиховим Преосвештенствима, Епископу Арсенију, Епископу далматинском Фотију, задуженом за црквену просвету и Епископу белоградшичком и викару митрополита видинског Господину Поликарпу из сестринске бугарске Цркве, као и академику Димитрију Стефановићу, поштованим оцима и ђаконима, господи професорима, управнику патријаршијске библиотеке, мр Зорану Недељковићу, свим гостима и драгим ученицима, обратио се као модератор вечери, професор Богословије, Господин Горан Раденковић. Професор је провео присутне кроз пуна два века историје најстарије средње београдске школе, проповедајући о улози Богословије у животу мајчинске српске Цркве. Из професорског колегијума, следећи се обратио професор Радомир Врућинић. Својим говором, нагласио је значај и потребу очувања црквене просвете. Примећује се смелост захвата да се говори о овој, свакако осетљивој теми, у време када се управо затихнула прича о предлогу укидања веронауке у световним школама Србије.

Никола Стојановић, студент Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, а бивши ученик Богословије Светог Саве, који је својим текстом обогатио презентовано дело, истицао је својим говором, значај заједнице у Богословији за појединца и значај појединца у заједници. Говорећи, изазвао је сузе у публици и неме погледе оних који су схватали да Богословија нуди нешто ново - човека за људе и људе за Богочовека. Матић Марко, такође бивши ученик Богословије и студент Факултета, обратио се скупу, али стихом. Изрецитовао је, свакако богонадахнуту песму „Пут“, која, опет, никога није оставила равнодушним, јер говори о путу сазревања унутар сваког појединца у школи, који није сам, већ постаје од детета човек, међу онима који су од деце постали људи. Такође, о путу, говорио је и садашњи ученик Богословије, Вук Арсеновић. Говорио је о путу светосавља, који за почетак има Врачар, а за крај бескрај Царства Христовог.

На крају, окупљенима се обратио монах Игнатије, споменуто, најзаслужнији за дело које нас је све окупило. Захвалио се Богу Господу, Његовој Светости на благослову и највише на помоћи и сатрудништву 18 ученика Богословије, које је позвао да стану пред свима окупљенима, када се Богомајци запевала химна „Достојно јест“.

Призор је свакако наговештавао још сусрета у име Богословије, а обећавали су га они који су својим заслугама сада стајали, хаџи Никола Стојановић, хаџи Ђорђе Којић, хаџи Марко Матић, хаџи Јован Павловић, хаџи Предраг Павловић, хаџи Стефан Поповић, хаџи Александар Симић, Вук Арсеовић, Василије Драговић, Павле Ђурић, Симеон Јанчић, Митар Мирковић, Сава Николић, Јован Симић, Данило Ђурић, Коста Маринковић, Немања Милић и Немања Спасојевић и осмехивали се громогласном заслуженом аплаузу, можда још увек као ученици, али и као они, по којима ће се, можда, ово време памтити.
Представљање књиге ''Богословија Светог Саве (1836-2016)'' у Крипти Храма Светог Саве
04. децембар 2016.| Аутор: Вук Арсеновић, ученик IV разреда