Неправедно би било да се у свету не познају имена Срба великана који су задужили универзум својим открићима, а немогуће да се то догоди и у Србији. Нажалост, живимо у времену пада интелектуалне заинтересованости, нарочито међу младима, окупираним технологијом, која је управо и настала још као идеја у главама истих великана. Говорити о проналаску Александра Бела, о телефону, а не споменути Пупинове калеме, као унапређење телефонских линија, или Теслино унапређивање струје, у сваком случају је неоправдано. Међутим, грешка не стоји у незнању, већ у лењости и незаинтересованости, у непокушавању да се то незнање надомести знањем.
Тако су своје основно знање о Михаилу Пупину и вредности његових открића, како по технологију и медицину, тако и по српску и светску литературу, проширили ученици Богословије од првог до петог разреда, посетивши, 07. септембра, 2016. године, Историјски музеј Србије у Београду, у коме је постављена изванредна и по светским стандардима организована поставка о животу и раду Михаила Пупина. Велики комплекс, обогаћен разним анимацијама који прате Пупинов живот, чији је ток започет у банатском селу Идвору, по коме је Пупин носио и надимак целог свог живота, пратећи га преко Прага до Америке, у којој је доживео свој научни и животни врхунац. Америка у Великом рату можда не би имала ни сличну историју без Пупиновог залагања, географска граница између Румуније и наше земље имала би другачију путању без Пупиновог ургирања, али изнад свега, без Пупиновог упорног рада који не познаје одустајање, свет би остао у заостатку за 36 открића, која су покренула и променила време од сопственог настанка па и читаве будућности, којој припада и садашњост нас посетиоца тако суптилног музеја, при чијем се изласку посетиоцима дају на преглед невероватна уметничка дела највишег нивоа сликарства свих времена наше државе, а која је откупио Пупин и поклонио Народном музеју у Београду. Пупин и као један од најбогатијих људи свог времена на простору Америке, остао је упамћен као велики добротвор српске школе и Цркве у једном тешком времену за Србију.
У истом музеју, налази се и нешто мања поставка о животу и раду највећег Србина свих времена, Светог Саве, у којој се налази и драгуљ српских антиквитета - жезло Светог Саве, првог Архиепископа српске самосталне Цркве.
Под утиском од свега горе споменутог, едукативни програм дана је окончан по посети галерија Српске академије науке и уметности која је изложила рукописе из времена настанка српске књижевности, из доба опипљиве христијанизације народа, као и из немилосрдне владавине Турака, између чега се издваја по свом значају фототипско издање Мирослављевог Јеванђеља. Ова изложба је сведок дуге, али и страдалне историје Срба, она је доказ развитка писмености и уметности, конкретно краснописа и минијатуре.
Обе посећене изложбе, и све три поставке су искрена и топла препорука свима који су заинтересовани за историју свог народа, за сваког средњошколца и основца, који треба да развијају и обогаћују знање и свест о битности и значају великана српске науке, књижевности, уметности и на сваком пољу, у коме је неко родом из мале, Богом чуване земље Србије, прославио своје име, или ће тек то учинити на понос својој држави и Цркви, а корист читавом људском роду.
Посета историјском музеју и галерији САНУ ученика Богословије Светог Саве
10. септембар 2016.