Прву богословију у Србији основао је Доситеј Обрадовић. Управитељ Богословије био је игуман манастира Фенека Вићентије Ракић. Радила је три године. Са пропашћу Устанка 1813. године, престала је са радом Богословија. После 23 године, митрополит Петар Јовановић (1833-1859) отворио је 1836. године Клирикалну школу у Кнежевом конаку у Крагујевцу. Први наставници били су протосинђел Ликоген Михајловић из Далмације и синђел Гаврило Поповић, потоњи владика шабачки. Школовање је, најпре, трајало једну а затим две, а од 1838. три године. Године 1844. донета је одлука да школовање у Богословији траје четири године. За кандидате који су завршили с успехом гимназију или лицеум, Богословија је трајала две године. Митрополит Михаило (1859-1881, и 1889-1898), отворио је 1883. године у засебној згради Београдске Богословије, Друго одељење или Страначку Богословију као засебан завод са самосталном управом и мисионарском сврхом. У ову богословско-учитељску школу уписивали су се младићи из наших покрајина под турском влашћу, који су се спремали за свој будући црквени, просветни и национални рад у српским крајевима. Митрополит Михаило је смењен 1881. године. За митрополита је 1883. године хиротонисан Теодосије Мраовић. За његово време (шк. 1886/87. године) доведен је за ректора Богословије Никодим Милаш, с циљем да је преуреди. Године 1889. поново се вратио на положај митрополит Михаило. За време његове друге управе Српском црквом школа је 1896. године преуређена и названа Богословија Светог Саве. Претворена је у семинарију у коју су примани кандидати са основном школом. Школовање је трајало девет година. Овако преуређена Богословија почела је са радом 1900. године. За време Првог светског рата отворена је Српска православна богословија у Кадесдону, за ученике који су се усред ратних прилика нашли у Енглеској.
Нова реформа свих богословија извршена је 1920. године. Школовање је трајало у свим богословијама пет година. Те године Богословија Светог Саве је премештена у Сремске Карловце. Од школске 1928/29. године школовање у свим богословијама траје шест година. Рад у Богословији Светог Саве престао је услед избијања Другог светског рата. Од дотадашњих ђака у Нишу је 1943. године импровизована богословија, у којој су радили неки разреди (II - VI) од јуна до октобра. Богословија Светог Саве поново је почела са радом 1949. у манастиру Раковици. Школовање је трајало четири године, а школске 1950/51, пет година. Школске 1957/58. године пресељена је у данашњу зграду на Карабурми. Од пре неколико година, а на основу одлуке Светог Архијереског Сабора, школовање траје четири године, а од септембра ове 2006 године поново ће трајати пет година.
Данас се у Богословији Светог Саве школује 120 ученика. Предавање им држи 11 професора у сталном радном односу и двојица хонорарних (за Енглески језик и информатику). Богослужења се врше свакодневно у школској капели. Богословија поседује вредну библиотеку са 18.000 књига. Постоје иконографска и информатичка секција. Хор Богословије са успехом наступа у Београду и у унутрашњости.
Своју славу Богословија обележава 10. маја, на дан Спаљивања моштију Светог Саве.

Српска Православна Богословија Светог Саве - Београд, © 2013 - Сва права су задржана | Веб дизајн
МиркоМ