Богословија Светог Саве у Београду дуги низ година негује традицијуматурске екскурзије која је научно-васпитног карактера. У складу са тим, ове године генерација ученика 2014–2018, чији је разредни старешина професор ђакон Бранислав Кеџић, одлучила се да посети светиње древног Цариграда. После отпеваног молебана за путнике, који је 14. септембра 2018. године у капели Богословије служио јеромонах Петар Крачун, матуранти су са разредним старешином и професором Николом Алексићем, гостом путовања, кренули на пут уз тропар заштитника и покровитеља овог училишта – Светог Саве. Екскурзија је изведена са агенцијом „Травел Партнер“ која је организовала план путовања. У поподневним часовима стигли смо у Истанбул. Наредног дана имали смо организовано разгледање града у пратњи водича. Обишли смо најзначајније цариградске светиње. Посетили смо Цркву Свете Софије (Аја Софија), некада православну патријаршијску базилику, касније царску џамију, а сада музеј у Истанбулу. Од времена завршетка градње, 537. године, па све до 1453, служила је као седиште васељенског патријарха. Саградио ју је цар Јустинијан (527–565) и у њој се обављало крунисање византијских царева. Данас представља један од најзначајнијих споменика светске културе.
Посебно је позната по масивној куполи због чега се сматра оличењем византијске архитектуре. Очувано је свега неколико фресака које су рађене у мозаику. После Свете Софије посетили смо Цркву Свете Ирине, смештене у спољашњем делу дворишта Топкапи палате. Оснивање овог храма приписује се Константину Великом. Оно што је за нас веома значајно јесте да се ту одржао Други Васељенски Сабор, 381. године, на коме су донети остали чланови нашег Символа вере. Извори наводе да је Св. Јован Златоусти беседио у тој цркви током Свете Литургије. Данас постоји само неколи ко фресака у олтарском делу – два светитеља којима су лица оштећена.
На своду апсиде очуван је крст. Након тога обишли смо Цистерну базилику која се налази између Хиподрома (представљао је једно од најзначајнијих места престонице Византије, крајем 3. века) и Аја Софије. Она је центар града снабдевала водом и позната је по својим мермерним стубовима носачима. Следећа на реду била је Плава џамија, султана Ахмета, која је свој назив добила због 20.000 плавих плочица којима је покривена купола. Ово је једина џамија која има 6 минарета (високе куле са куполама на врху, изразито више од џамије). Поред Плаве џамије налазе се Теодосијев и Константинов обелиск. Упутили смо се према османској палати Топкапи која данас има статус музеја. Палата је била сâмо срце османског царства. У њој се такође налазио и султанов харем. Украшена је великим количинама злата. Саградио ју је султан Мехмед II Освајач. Следећег дана обишли смо Васељенску Патријаршију која се налази на првом месту у диптиху православних цркава. На њеном челу је цариградски патријарх Вартоломеј. Седиште патријаршије је Црква Светог Ђорђа, грађена крајем 19. века. У њој смо присуствовали Светој Литургији коју је служио mitropoli Aпостолос. Сутрадан смо се упутили ка Принчевским острвима где се налази теолошка школа на Халки, основана 1. октобра 1844. године, на врху брда у зградама манастира Свете Тројице, а на иницијативу Германа, константинопољског патријарха. Данас има статус нефункционалних установа Константинопољске патријаршије. Идућег дана посетили смо цркву Христа Хора, која представља један од најлепших примера препорода Палеолога. Њене фреске и мозаици спадају у врхунац византијске уметности. Након тога упутили смо се ка Долмабахче палати која је служила као седиште султана и центар управе османске империје, а коју је саградио султан Абдул-меџид I. Султан се у ову палату преселио из свог двора у Топкапи палати 1857. године. У њој се могу видети луксузни ентеријер који прати традицијутога времена. Убрзо након посете Долмабахче палате, упутили смо се према Босфору где смо имали организовано крстарење. После напорног дана, крстарење нас је све опустило и дозволио да уживамо у погледима који су на све нас оставили велики утисак.
Путовање се наставило ка древном граду Ефесу где смо посетили најзначајнија места: некадашњу базилику, која је сада у рушевинама, а у којој се налази гроб Светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова, ученика кога Христос највише љубљаше; кућу Пресвете Богородице у коју је, према предању, отишла са Св. Јованом Богословом после Христове смрти на крсту. Предање такође наводи да је највероватније и Марија Магдалина пошла за њима и да се ту негде и упокојила.
У Ефесу смо видели још много знаменитости: Келсову библиотеку, Артемидин храм, Хадријанов храм, Августову капију. У том старом граду имали смо прилике и да видимо ранохришћанске симболе које су први хришћани остављали током гоњења, како би обележили места где су изражавали своју веру и тиме пренели другим хришћанима спомен о месту где су боравили и где су се молили. Реч је о симболу који представља рибу, на грчком „ихтис“. Наредна два дана имали смо слободно време за индивидуалне активности које смо искористили како за одмор, тако и да обиђемо места која нисмо успели да видимо. Дана 23. 9. 2018. године, привели смо крају нашу екскурзију. Све што је лепо, кратко траје. Тако смо и ми истог дана кренули пут Београда, носећи у нашим срцима благослове некадашњих наших светиња, као и искуства која ће нам свима остати дубоко урезана у сећању.
Матурска екскурзија
15.10.2018.|